Na 13. listopada o.g. odvezao se je Tomo Vučić, seljak iz Lupoglava (kotara dugoselskog) sa svojim tastom Tomom Gjurovićem na vlastitih kolih u Zagreb, gdje su prodali slame za 4 for. 30 nč. Po podne navratiše se u dućan Jakova Deutscha u Vlaškoj ulici, popiše tamo za 20 nč. rakije i na to zapregoše, te se oko 6-1/2 7 odvezoše kući...
U Selih iza Sesvetah ima na glavnoj cesti krčma Luke Prusca. Te večeri desilo se u toj krčmi družtvance od četir čovjeka. Kad je ovo oko 10 satih pošlo kući, nadju nedaleko od krčme kola s konjima dielom u grabi, dielom na cesti. Na kolima leži jedan, a drugi sjedi na ovom i spava. Pipaju ležećega, ovaj mrzao. Drmaju, bude spavajućeg - bio to Tomo Vučić - a kad su ga probudili težkom mukom, izdere se ovaj na nje, na što oni odoše, da izbjegnu kavgi i sad Vučić, sabravši se, stane buditi tasta, nu badava, on se više nebudi. Na glavi mu bilo nekoliko ozliedah, ozliede krvare, a čovjek još samo malo topao. Mrtav, mrtav! Vučić se u ono gluho doba noći, sam samcat na cesti, uz mrtvog čovjeka -- prepane, te ostavi kola, konje i tasta na cesti i odtrča natrag u Sesvete, da dozove oružnika (kako on to veli), nu nezna im za kuću, pa s toga bježi dolje na željezničku postaju da se prvim vlakom odveze u Božjakovinu, a odanle za uru kući, da digne na noge svu kuću. nu na željezničkoj stanici shvatila ga neprilika; došao u nevrieme, bilo skoro pol noći, pa nedavši si ništa dokazati, izlupaše ga kruto, da je ostao pun modricah. Na to mu ne preostade ino, nego se povrati k mrtvom tastu. Tamo nadje sve kako je i ostavio. Izvuče kola, izvede konje iz grabe, tasta pokrije gunjem i tako se nekako dotetura do Dugogsela, gdje nabavi vojke, koje mu netko ukrade, a zatim se odveze kući u Lupoglavu, kamo prispije, kad je već počelo svitati.
Doma se svi prestraviše sbog zbivše nesreće. A još više ih uznemirilo to, što Vučić nije znao kazati, kako se je to dogodilo, tko je ubio starca Gjurovića, tvrdeć, da je on odmah kako su se iz Zagreba odvezli, na kolima tvrdo zaspao i spavao dotle, dok ga nisu probudila ona četvorica u Selih iza Sesvetah. Pa tako da nezna, kako se je ta nesreća dogodila.
Oružnici uhitiše njega. Sudbeno povjerenstvo izidje van. Pokojnik je paran. Obavljen je na licu mjesta očevid. Ona četvorica tvrde, da su kola s Vučićem našli na lievoj strani ceste, on pako veli, na desnoj - 120 koračajah dalje. A nadjeno je tragovah tuj i tamo. Dakle tajinstveno i to. Iztraga se vodila pomno i brzo na sve strane, pronašlo se više toga, relevantnih činjanicah, ali koprena tajinstvenosti nije odgrnuta.
Kad su došli do malte u Vlaškoj ulici, potjerao pokojnik življe konje, da uteče, da spasi sekser maltarine, nu stražar viče, a Vučić psuje i kori staroga rad toga, te plativši sekser, odoše dalje.
Na kolima usfalila desna stražnja ručica. Dosjetio se Vučić - veli, kad su prošli maltu, sukobili se s jednim kolima, koja su im nasuprot dolazila i to lievom stranom, - sukobili se velikom silom, tako, da je valjda pri tom ručica izbita. Sudac mu predstavlja da to nije moguće, jer ako se je na lievoj strani sukobio, nemože mu se na desnoj ništa izbiti i Vučić nemože na to ništa uzvratiti.
Iste noći vozili se "pemski" koloniste Ivan Pergel i Franjo Palek iz Zagreba kući u Vidrovac kod Moslavine. Svaki na svojih kolih. Prvi Pergl. Bio pijan. Zaspao. Vozio se dugo, dugo. Probudivši se, vidi, da je kod malte u Vlaškoj ulici, konji i kola mu okrenuta prema Zagrebu, a s kolah mu ukradjeno raznih stvarih. Nedvojbeno dakle dospio do negdje blizu Sesvetah, tamo ga netko okrao, kola okrenuo i konja potjerao natrag prama Zagrebu. Palek na drugih kolih bio sretniji. On je imao uza se jednu žensku i kćer joj, Driemali svi. Kad došli do lica mjestah, opazili kraj grabe konja i kola i nekoliko ljudih. Viču ovi: "Stani!" Nu Palek im opsuje mater i pojuri dalje.
Iste noći napadnut je tamo i Funtek, krčmar iz Božjakovine.
Sve to uzelo se na sito i rešeto, ali badava, do pozitivnoga uspjeha nije došlo. Tomo Vučić pušten je na slobodu, a iztraga proti njemu obustavljena. Ali ima nade, da će svjetlo istine ipak jednom ovu temu razpršiti. Kombinira se, da su se Vučćićeva kola srazila s drugima, ljudi, pripiti, potukli se i na obim klima ostalo ranjenih, a možda i ubijenih, pa sad svi šute, da nepadnu u šake pravdi.
